Crne pruge

Moram priznati da crnu boju najmanje nosim, pa i najmanje šijem.

Naprosto, nije moja boja. Ne verujem da ce ikada i biti, mada sam je nosila i nosim je rado kad treba, kad se ukaže prilika. Ali uvek imam nešto u rezervi.

Letos u Novom Sadu sam kupila jedno parče materijala (nije ga bilo više), bilo mi simpatično, još mi prodavačica rekla kako ima bele tačke duž jedne linije, ali videla sam da se to može lepo izbeći. Odmah sam znala šta ću šiti. Obična haljinica bez rukava, dužine koliko dozvoli materijal (Parče je bilo svega 1,20 m.) I počela sam, pa mi se kroj nije svideo, pa kako mi stoji, pa je to stajalo i stajalo. 

Ovih dana se rešavam početih stvari da ih baš nije toliko mnogo (S vremena na vreme mi se desi da se nagomila svega.) jer hoću koješta novo da počnem. I konačno je završih.

Naravno da ništa ne ide bez dobrih cipela. Pre skoro godinu dana, samo švrljajući radnjama naiđoh na savršene. Jos su bile snižene i ja sam se nešto dvomila da li ih uzeti ili ne. Nisu mi trebale, ali takav par vredi imati u svom ormaru. Mislim da su bezvremenske, crna cipela na visoku petu. Ne možeš je ne imati. I tako su savršene i tako su me oduševile i morala sam. (Aco me nagovorio da ih uzmem.)

Kraljice mog ormara.

Tašna je isto od onih stvari koje treba imati za svaki slučaj.

A na kraju, došla sam i ja na red za slikanje. Ne volim to nikako (Meni ni kurs poziranja ne bi pomogao.), ali najbolje tako se vidi sve. 

Moram priznati da i nije toliko loše. Komšijski zid je odradio svoje, a i lep dan danas. 

(Slike su takve kako su slikane, apsolutno ništa takla ih nisam.)

A sad odoh dalje... 

Šta sam nosila letos...

Leto se kalendarski završilo pre neki dan.

Za mene je ove godine počelo početkom juna (Ne moram ja baš u kalendar da se uklapam, a ni vreme tamo negde.) odlaskom u Novi Sad na tri nedelje. Tamo je leto ono leto kako ga pamtim i kako ga ja doživljavam. Leto je +30, a ne +20, sad ti to objasni nekome. Leto je kod nas (Iako živim u Nemačkoj skoro dve godine (tačnije, zvanično 22 meseca), još uvek kad krećem za Novi Sad kažem, idem kući.) pakleno.

Ja mnogo, ali baš mnogo volim haljine. I najviše njih šijem (I košuljice, ali njih ne volim toliko da nosim.)

Što sam starija, to sam postala sve praktičnija i praktičnija (A nekad sam šila tako svašta. Nedostajem sama sebi ponekad takva.)

Proteklog leta sam, kao po običaju, imala par ili bar desetak novih haljina. Nešto se retko vraćam na stare, ali desi mi se i to.

I baš da počnemo sa jednom starom (dve, tri godine ) haljinom. Gužvani pamuk je idealan materijal za leto. To je bila moja četvrta haljina od njega. a prethodno sam šila tri duge. Mali problem je jer se ovaj providi, ali ja sam samo u donjem delu stavila ispod beli tanki materijal. Inace, mustra je preromantična, zar ne!?

Druga haljina za ovo leto je plava na bele tufne (I tu sad dođe gomilu plusića ili srčeka. Volim plavo, volim tufne!!!). Išli smo (moj dragi i ja) jednoj predivnoj slatkoj maloj nasmejanoj curici na krštenje. Prvobitno sam šila jednu drugu haljinu, ali ovaj je ipak bila bolji izbor. 

Volim košulje haljine, sečene ispod grudi ili malo iznad grudi (Kao što već napisah, nestandardna sam što se građe tiče.). (Omiljena je bila teget i poklonila sam je jer mi je omalila. Imam materijal za novu.) 

Obozavam pamuk da šijem. Ove godine sam tri puta bila na Stoffmarkt-u i na jednom od njih uzela par sličnih ovome ostataka.

Sledece dve haljine su materijali takođe od ove godine sa Stoffmarkt-a. Oba su bila toliko dobar dezen da je ostalo sam nesto jednostavno da se sašije, iako nije bilo ni iole lako.

Kod prve sam se namučila, ali pokušala sam da izvedem da se prugice na izrezima lepo vide.

Kod druge sam upotrebila uže koje je Aco (Moj životni saputnik - opis u tri reči, kratko i jasno. Ali kako to ozbiljno zvuči!!!) kupio ne bi li vezali drvene šipke za tipi koji sam šila. I baš je fora.

Zar nisu super boje!? Mom oduševljenju nikad kraja. (Imam još par sličnih oduševljavajućih.)

Šila sam i dugu haljinu. To je moja četvrta, a ja uopšte ne volim duge haljine, mada ih leti nosim. Kupila sam 6 metara tog materijala i kako se ne gužva trebalo ga je dobro iskoristiti. Imam još i dugu suknju od njega, a moja prijateljica haljinicu sa karnerom.

Volim i sporske haljinice. Početkom leta sam kupila pamučni žersej u svetlo crvenoj i plavoj boji. Plavu (omiljenu) sam odmah znala da će biti nešto kao trenerka (I baš sam je nosila letos.), a crveno je ostalo za haljinicu, najobičniju, ali uz patike i trenerku idealno.

Negde u avgustu sam poželela košulja-haljinu bez rukava (Dve sa tri-četvrt rukavima imam.), htela sam belu na plave pruge, ali nisam imala ništa takvo pa sam danima kopala po materijalima, oduzimala se, sabirala, a ovaj kuvani pamuk mi stajao duže (Imam narandžastu i bolnički zelenu haljinu od pomenutog.) i odlučih se za njega. Nekako baš retro izgleda, sve sa tom kragnom i drikerima za teksas.

U aprilu sam u radnji sa cipelama na delu za ostatke (Tako ja to zovem, ono gde su samo ostali po neki broj.) naletela na sive baletanke. Kožne za neke male pare. I trebala mi je haljina, a u mom carstvu materijala uvek se ponešto nađe. 

Obična haljina, nešto ispod kolena dužine, tri-četvr rukavi ...

Poslednja haljina je postala jedna od mojih omiljenih. Išli smo početkom septembra na jednu nemačku svadbu (Nisam nikad bila na jednoj takvoj. Nije kao kod nas, naravno, ali na ovoj sam se baš prijatno iznenadila i dobro provela.)

Jedan od gore pomenutih pamuka, ali malo čvršći. Kroj sam već par puta šmekala i sve mi se savršeno (Ako to uopšte postoji!?) uklopilo.

 Izbor je pao na ove haljine, a sve sem jedne su ovogodišnje. (Mislim i ja da nisam normalna.) Fino sam ih spremila u ormar i ako koju ponovo izvučem, biće super. 

I znam, slike su mi loše, ali naučim se i tome vremenom. (Ko radi, taj i greši.)

Onoga čega nema, bez toga se ne može

Može se bez dosta toga, ali od viška glava ne boli.

Izuzev osnova šivenja koje mi je mama pokazala, sve ostalo sam naučila sama.

Knjiga koja mi je mnogo pomogla je Burda Perfektno samostalno krojenje i šivenje. Iz nje sam naučila skoro sve zahtevnije stvari. Moje izdanje je iz 1979. godine, a dobila sam je (na kraju) na poklon jer sam je baš mnogo pozajmljivala.

Druga vrlo bitna stvar kod mene je Burda. Kupujem je od 2005. svaki mesec, a od nedavno sam pretplaćena pa mi stiže na kućnu adresu. Pokušala sam sam sa par drugih časopisa, ali moje mišljenje je da Burda ima baš sve što je neophodno. (Nekad bude i "loših" brojeva, ali većinom se može naći dosta toga za nositi.)

Što se tiče mašina, imam tri i dve endlarice. Nažalost, moje dve Bagat Ruže ne funkcionišu kako treba pa koristim maminu staru Singer. Početkom godine sam dobila jednu Toyotu, ali sam je ubrzo vratila jer nije bila toliko dobra da zameni ono sa čim sada šijem pa sam se razočarala. U potrazi sam za boljom mašinom.

Kupila sam pre 4 godine Overlock od AEG-a i nije bio po mom ukusu, a pre dve godine sam dobila Singer, sa kojim sam baš zadovoljna.

Pre dve godine, čini mi se, kupila sam lenjire. Pošto još uvek ne znam sama da napravim kroj već koristim mahom Burdine, od pomoći su, ali još uvek učim.

Pre par meseci sam, konačno na moju veliku radost, kupila lutku. Uzela sam Prym Prymadonna sa par veličina koje mogu da se podese. Pošto sam nestandardnih mera (gore uža, dole šira), lutka je od pomoći, ali i na nju se još uvek navikavam. Videh na negde na netu kako napraviti lutku bas po sebi pa možda i to pokušam.

Najradije i najčesće kupujem materijale i sitnice za šivenje (trake, rajsfešluse koji uvek fale, paspul trake, dugmad, ...). Trenutno ne smem ni da brojim, ali biće da imam preko 100m raznih materijala. Letos sam u dva navrata u Novom Sadu kupovala (Nisam ja kriva što smo išli kolima.), a ovde u Nemackoj tek ponešto kupim. I nema baš zanimljivih radnji ili ih ja još uvek nisam našla.

Da se primetiti, volim dezene. Pre neki dan mi se požalila prijateljica kako joj fali jednobojnih stvari za kombinovanje i ja se zamislih, ali to je tema za neki drugi naslov.

Početak

Eh da, početak. 
Kaže ona narodna, svaki početak je težak.
Istina, ovo je treći put da sam razmišljala o pisanju bloga i nikad brže odlučila i nikad brže krenula u akciju. Prva dva puta sam htela i da šijem na veliko ili na malo, u biti za druge iliti prodaju, pa je to bio i osnovni razlog za pokretanje bloga, ali sada imam malo više slobodnog vremena i pišem za svoju dušu. (Puna sam danas tih narodskih umotvorina.)

Blog...
Blog je o mom šivenju. I verovatno da cu ubaciti još koješta (neki gradic, jelo, žurku, ...) da ne bude sve baš suvoparno, ali šivenje je glavno. Kao što rekoh, imam viška slobodnog vremena, a od nedavno i odgovarajući prostor za šivenje, a to bas volim pa eto... 
Blog je i o mom ormaru. Kao pravo žensko kupujem, kupujem i kupujem. Iako sam baš smanjila kupovine, svakako imam dosta toga. Muškarci bi rekli previše, ali ja opet nemam nikad šta da obučem. Uvek nešto fali. 

Volim da šijem. Omiljeni hobi (Kako kažemo hobi na srpskom ili hrvatskom? Slobodna aktivnost!? (Pokušavam da pišem na "našem", tako da, izvinite.))
Šijem već nešto više od 15 godina. Daleke 2000. godine, moja poslednja maturska nedelja u Gimnaziji, ubedila sam mamu da me nauči da šijem. Šile smo nas dve tada jedne smeđe pantalone koje sam nosila poslednji dan škole sa krem majcom i smeđim platformama na cvetiće (Svi su me za te platforme pitali, a ja ih kupila na pijaci za neke smešne pare. Obožavala sam ih, iako sam ih par puta morala lepiti.), a posle toga i matursku haljinu. Inace, moja  mama je sve  skoro ručne radove radila tako da smo sestra i ja još kao male vezle goblene, štrikale, šile, heklale... 
Kao i većina, i ja sam počela sa barbikama...