Monday, September 26, 2016

Šta sam nosila letos...

Leto se kalendarski završilo pre neki dan.
Za mene je ove godine počelo početkom juna (Ne moram ja baš u kalendar da se uklapam, a ni vreme tamo negde.) odlaskom u Novi Sad na tri nedelje. Tamo je leto ono leto kako ga pamtim i kako ga ja doživljavam. Leto je +30, a ne +20, sad ti to objasni nekome. Leto je kod nas (Iako živim u Nemačkoj skoro dve godine (tačnije, zvanično 22 meseca), još uvek kad krećem za Novi Sad kažem, idem kući.) pakleno.
Ja mnogo, ali baš mnogo volim haljine. I najviše njih šijem (I košuljice, ali njih ne volim toliko da nosim.)
Što sam starija, to sam postala sve praktičnija i praktičnija (A nekad sam šila tako svašta. Nedostajem sama sebi ponekad takva.)
Proteklog leta sam, kao po običaju, imala par ili bar desetak novih haljina. Nešto se retko vraćam na stare, ali desi mi se i to.

I baš da počnemo sa jednom starom (dve, tri godine ) haljinom. Gužvani pamuk je idealan materijal za leto. To je bila moja četvrta haljina od njega. a prethodno sam šila tri duge. Mali problem je jer se ovaj providi, ali ja sam samo u donjem delu stavila ispod beli tanki materijal. Inace, mustra je preromantična, zar ne!?






Druga haljina za ovo leto je plava na bele tufne (I tu sad dođe gomilu plusića ili srčeka. Volim plavo, volim tufne!!!). Išli smo (moj dragi i ja) jednoj predivnoj slatkoj maloj nasmejanoj curici na krštenje. Prvobitno sam šila jednu drugu haljinu, ali ovaj je ipak bila bolji izbor. 
Volim košulje haljine, sečene ispod grudi ili malo iznad grudi (Kao što već napisah, nestandardna sam što se građe tiče.). (Omiljena je bila teget i poklonila sam je jer mi je omalila. Imam materijal za novu.) 
Obozavam pamuk da šijem. Ove godine sam tri puta bila na Stoffmarkt-u i na jednom od njih uzela par sličnih ovome ostataka.



Sledece dve haljine su materijali takođe od ove godine sa Stoffmarkt-a. Oba su bila toliko dobar dezen da je ostalo sam nesto jednostavno da se sašije, iako nije bilo ni iole lako.
Kod prve sam se namučila, ali pokušala sam da izvedem da se prugice na izrezima lepo vide.



Kod druge sam upotrebila uže koje je Aco (Moj životni saputnik - opis u tri reči, kratko i jasno. Ali kako to ozbiljno zvuči!!!) kupio ne bi li vezali drvene šipke za tipi koji sam šila. I baš je fora.



Zar nisu super boje!? Mom oduševljenju nikad kraja. (Imam još par sličnih oduševljavajućih.)

Šila sam i dugu haljinu. To je moja četvrta, a ja uopšte ne volim duge haljine, mada ih leti nosim. Kupila sam 6 metara tog materijala i kako se ne gužva trebalo ga je dobro iskoristiti. Imam još i dugu suknju od njega, a moja prijateljica haljinicu sa karnerom.



Volim i sporske haljinice. Početkom leta sam kupila pamučni žersej u svetlo crvenoj i plavoj boji. Plavu (omiljenu) sam odmah znala da će biti nešto kao trenerka (I baš sam je nosila letos.), a crveno je ostalo za haljinicu, najobičniju, ali uz patike i trenerku idealno.



Negde u avgustu sam poželela košulja-haljinu bez rukava (Dve sa tri-četvrt rukavima imam.), htela sam belu na plave pruge, ali nisam imala ništa takvo pa sam danima kopala po materijalima, oduzimala se, sabirala, a ovaj kuvani pamuk mi stajao duže (Imam narandžastu i bolnički zelenu haljinu od pomenutog.) i odlučih se za njega. Nekako baš retro izgleda, sve sa tom kragnom i drikerima za teksas.



U aprilu sam u radnji sa cipelama na delu za ostatke (Tako ja to zovem, ono gde su samo ostali po neki broj.) naletela na sive baletanke. Kožne za neke male pare. I trebala mi je haljina, a u mom carstvu materijala uvek se ponešto nađe. 
Obična haljina, nešto ispod kolena dužine, tri-četvr rukavi ...



Poslednja haljina je postala jedna od mojih omiljenih. Išli smo početkom septembra na jednu nemačku svadbu (Nisam nikad bila na jednoj takvoj. Nije kao kod nas, naravno, ali na ovoj sam se baš prijatno iznenadila i dobro provela.)
Jedan od gore pomenutih pamuka, ali malo čvršći. Kroj sam već par puta šmekala i sve mi se savršeno (Ako to uopšte postoji!?) uklopilo.



 Izbor je pao na ove haljine, a sve sem jedne su ovogodišnje. (Mislim i ja da nisam normalna.) Fino sam ih spremila u ormar i ako koju ponovo izvučem, biće super. 

I znam, slike su mi loše, ali naučim se i tome vremenom. (Ko radi, taj i greši.)


No comments:

Post a Comment