Suknja, suknja, suknjica...
Eto me... Suknje i ja... Volemo se ovih dana.
Ali ima tu caka. I zvuči ovako nekako: Rešila sam da šareni komadi moje odeće dobiju svoj par, što ne znači obavezno da to mora biti jednobojno, može i još šarenije.
(I onda nastaje jedan (veliki) problem. Imam još malo mesta u ormarima. (Tu sad treba da dođe veliki tužić, ali reče moj dragi da ćemo da nađemo mesta. On me je i nagovorio da pišem ovaj blog pa će da se 'žrtvuje'. (Već je, imam tri ladice više i 3/4 ormara je moje.))
Ova suknja je tamno plava (Boja mi ispala skroz drugačije na slikama pa sam razmišljala da je slikam ponovo sa drugom košuljom (Još uvek o tome razmišljam.) jer mi se nije svidelo kako je ovo ispalo.), široka, tj. na struku nabrana, negde do kolena. (Uz nju bih ja kaubojke koje su na mojoj listi želja. I još svašta nešto.)
Tamno plava, teget.
To je kod mene boja koja se najlakše i najlepše kombinuje. Mislim da na to mnogo utiče što nisam baš ljubitelj crne i što je najmanje nosim, a sve nijanse smeđe obuće (zimi) obožavam.
Ja sam danas suknju kombinovala sa kariranom košuljom. (Imam čak četiri karirane košulje i sve su kupljene jer nikad nisam našla karirani materijal da mi je lep pa da se upustim u tu priču. Ova na slikama je iz C&A kupljena prošle zime na rasprodaji.)
A čizme!?
Smeđe, naravno.
Ove su iz neke od prethodnih priča.
I moj omiljeni šal ove zime.
Ja se u suknjama ovim širokim osećam kao curica. Curička, što bi nekad moja mama rekla.
No comments:
Post a Comment