Crvena suknja/Red skirt

Volim crvenu boju... Više volim plavu, ali odmah posle nje je crvena...

I love the red color ... I love blue more, but right after it is red ...

Ovu suknju sam imala u planu za šivenje još prošle godine i nisam stigla. Nisam ja veliki ljubitelj suknji i donjih delova (sem farmerica koje sam upravo skontala da ih volim), ali su mi potrebni. 

Naime, teško mi je često iskombinovati donje i gornje delove da ja sama budem zadovoljna sa dobijenim. Imam klasičan oblik kruške (ne volim te oblike i ta razvrstavanja, ali je tako najlakše objasniti), sa jačim donjim delom, a sitnim gornjim pa iz tog razloga prečesto pribegavam nekim rešenjima za koje ja mislim da su sigurna.

This skirt was in my plans for sewing last year and I didn't make it. I'm not a big fan of the skirts and the bottoms (except jeans, I just realized, I love them) but I need them.

Namely, it is difficult for me to combine bottoms and tops so that I'm happy with the result. I have a classic pear shape (I don't like these shapes and sorts, but it's easier to explain what I want to say.), and for that reason, I too often resort to some solutions that I think are safe.

Materijal je pamučni puplin u jarko crvenoj boji, a imala sam ga na zalihama i to nekih 80-90 cm (Sad ne mogu tačno da se setim.).

Model sam donekle sama osmislila, a onda zbog ušitaka pozadi iskoristila jedan kroj iz Burde. 

Iako sam planirala da suknja bude ravnog kroja, više sam se oslonila na kroj koji sam koristila pa je zbog toga suknja pomalo A kroja. (Postoji u jednoj od Burdi i kroj za suknju kakvu sam ja planirala, ali nisam uspela da ga nađem u mojih 150 časopisa.)

Ušitke su tu baš zbog odnosa obila struka i kukova, a da ne bi bilo previše nabora i viška materijala pozadi. 

Pojas je ovako planiran, na liniji struka (Iako to najmanje volim.).

Ostavila sam na gornjoj ivici 1,5 cm viška materijala (plus 3 cm pri krojenju) i prošila liniju pre prišivanja pojasa za suknju. Rupice za traku za vezivanje bih inače uradila na mašini, ali sam imala viška karika, koje sam kupila za detalj na prethodnim pantalonama, pa sam njih iskoristila. U pojas sam stavila gumu 4,5 cm širine i prema tome napravila pojas.

This fabric is a cotton poplin in bright red color, and I had it in my stock, some 80-90 cm (I don't know it now.).

The model I designed almost completely alone, and then, because of darts on the back of the skirt, I used a cut from Burda Magazine.

Although I was planning to have a straight cut, I was more reliant on the pattern I used, so the skirt has A-line form. (There's in one of Burda Magazines pattern for the straight cut skirt with back darts, which I've planned, but I couldn't find it when I needed, in my 150 journals.)

I wanted to put the darts on the back, just because of the width of the waist and hips, and not to have too many wrinkles and excess fabric on the back between waist and hips.

The waistband is as planned, on the waistline (although I love that at least).

I put on the upper edge 1,5 cm of excess material and stitched it before joining waistband to the skirt. Holes for the bow tie would otherwise be done on the sewing machine, but I had more metal eyelets with washers, which I bought for the previous pants, so I used them. I put the elastic in the waistline 4,5 cm wide and the waistband is because of that 4,5 cm wide (plus 1,5 cm).

Razlog za moje šivenje je uvek nešto (uglavnom cipele, ali ima izuzetaka). 

Ovaj put između ostalog, manjak jednostavnih i običnih donjih delova za lako kombinovanje (Hitna situacija!), a glavni razlog je ova majca sa lubenicama koju sam kupila prošle godine. Kao što već napisah, nisam uspela prošle godine suknju da sašijem, pa je tek sada na blogu i u mom ormaru.

The reason for my sewing is always something (mostly shoes, but there are exceptions).

This time, among other things, the lack of simple and ordinary bottoms for easy combining (Emergency Situation!), and the main reason is this t-shirt with watermelons print I bought last year. As I already wrote, I didn't succeed in sewing this skirt last year, so it's now in my closet.

Ja sam uz suknju iskombinovala običnu pamučnu majcu sa printom i uz to patike, ali mislim da suknja može dobro da ide uz razne gornje delove i obuću.

I'm wearing a skirt in combination with a plain cotton print t-shirt and sneakers, but I think the skirt would look good in combination with various tops and shoes.

Pripremam se da šijem sličnu suknju, ali ovaj put ravnog kroja i u plavoj boji, što će uskoro i na blogu biti.

Preparing to sew a similar skirt, but this time straight-cut and in blue, which will soon be on the blog.

Do sledećeg čitanja

Until next reading

Štapići sa semenkama/Crunchy Sticks

Originalan naziv ovog recepta je Integralni štapići, ali meni se više sviđa kad stoje semenke u naslovu.

(Ja obožavam pečene semenke. Ponajviše lan. A suncokret. Bundeva. Mmm.. (Najbolji deo je kad sve završim, izvadim štapiće iz tepsije, a za njima ostane gomilica pečenih semenki. I onda lizneš prst ne bi li se zalepile za njega da možeš što više da ih pokupiš. A na kraju, kad ostane tek nekoliko, onda ih sve loviš po tepsiji. Hehehe... ))

Moglo bi se reći da ih često pravim, ali ne toliko često koliko Mila pravi čokoladne keksiće (njih nisam dugo). Ali volim pečene semenke i jednostavni su, a ukusni.

SASTOJCI

• 500g brašna
• 1,5dl ulja
• 2dl belog vina
• 1 prašak za pecivo
• 150g semenki (U originalnom receptu stoji samo suncokret, susam i lan, ali ja stavim šta ima.)
• so po ukusu (kod mene ide 1,5 kašikica)

Ne znam da slikam ni sebe, a kamoli hranu, ali kupih si danas ruže (Kupim si s vremena na vreme cveće. Ima uvek u marketima. Nekad, dok sam živela kod železničke stanice u Novom Sadu, uvek sam kupovala kod onih bakica na uglu Bulevara i Kralja Petra. Volim te tako spontane buketiće, ubrane u nečijoj bašti. Odišu nekom prisnošću. Znaš da nisu sađeni zarad prodaje, nego ih neko ima da ukrasi baštu ili dvorište. Došlo je vreme da i to mora da se proda, mada ja verujem da te bakice sigurno uberu koji cvet i poklone onome ko svrati kod njih. Onako dobronamerno jer žele da poklone nešto. (Tako to nekada beše. Sećanja.)) pa evo jedne sa njima.

Današnji izbor semenki kod mene je: čija, susam, lan, bundeva i suncokret. (Stoje u starim teglama od krastavaca. I to mi dođe domaćinski.)

Izmerila sam 150 g semenki (Nemojte preterati sa lanom i čija semenkama. Utiču na digestivni trakt.)

Sipati sve sastojke u posudu (Kod mene je to ona u kojoj je bilo brašno.), izmešati i zamesiti kompaktnu masu.

Ja prepolovim masu i pola razvaljam, u receptu stoji da treba podlogu prethodno posuti brašnom, ali ja nisam nikad imala potrebu za tim (Kod mene se nikad nije lepilo, ali ja koristim drvenu podlogu.). 

Testo razvaljati na debljinu koju želite, po meni najbolje od 4-6 mm, mada ja nešto i tanje ostavim jer Aco voli baš hrskave.

Što se oblika tiče, možete uraditi šta želite, štapiće, trouglove, štanglice, krugove, ... Ja isečem trake oko 1,2 cm širine i sečem štapiće dužine male kašike (Tako mi svi budu iste dužine. Parola - snađi se.) i svaki uvijem dva puta (To bude tako negde na sredini neka mustrica na njima.).

A što se količine tiče, imam dve tanke tepsije od štednjaka i gusto ih popunim (Ne narastu oni mnogo pa je dozvoljeno.)

Peku se na 200 stepeni (Naravno, rerna se zagrejala jer ste vi to uradili pre svega.) dok ne porumene. (Ovo je najpametnija stvar u receptima, sami vidite kad je gotovo jer nisu sve rerne iste.)

Moji su bili gotovi kad su porumenili. Neki su i malo tamniji (Što bi se reklo, reš.) jer su tanji, ali to znam ko će pojesti.

Ako ćete da me ispratite do kraja, sipajte čašu vina i uživajte u štapićima. (Ja sam tako napisala ovu priču.)

(Ja imam i jesen na slici. Naime, mi živimo u staroj kući za koju nikako da nađemo vremena jer se treba kompletno renovirati. Bila je funkcionalna i sa osnovnim stvarima kad smo ušli u nju, mi smo dodali još nekih sitnica koje su nam falile (Nismo imali ormara.), ali sve je ostalo kako i je pa tako i ova tapeta na zidu u kuhinji. U početku mi to bilo skroz čudno, kao da smo u prošlosti, ali sad i ne razmišljam o njoj. Ne znam da li će mi faliti kad je ne bude, ali tu će svakako doći neke kockice i police za šolje koje sad ne smem da skupljam, ali tada ću možda i smeti.)

Do sledećeg čitanja...

(Omiljeni) kolač sa jabukama/Apple cake

Kao što naslov kaže, omiljeni. S vremena na vreme ga napravim, a nisam već dugo. 

Volim ovaj kolač jer je baš jednostavan. Naime, videla sam recept u emisiji jednog poznatog kuvara i onda se namučila tražeći ga na internetu. Našla i u mojoj kuvarskoj beležnici stoji među svetlim tačkama. 

Moja mama od letos ima baštu (Garten), tj. ovde postoje udruženja vrtova. Ograđeno zemljište sa jednim ili više ulaza, sa zajedničkim prostorijama, gde se nalaze ograđene manje parcele koje se najme od grada ili glavnog odbora tog udruženja. Određena pravila ponašanja i postupanja sa zemljištem  postoje (površina plastenika je ograničena, deo pod travom, deo pod voćem, obradivi deo, ... ). U subotu (Konačno smo našli vremena, iako je to trebalo ranije obaviti.) smo išli da oberemo jabuke, ali smo zakasnili (Posle doručka nedeljom odigramo  partiju Yamb-a.). Mama je obrala, a mi smo naišli kad su zaključavali i pošli kući.

Kolač je jednostavan jer vam treba mikser, ne muti se mnogo, samo malo metlicom, a sve se meri šoljama.

SASTOJCI

• 1 šolja šećera
• 1/2 šolje smeđeg šećera 
• 1 kašikica sode bikarbone
• 1/2 kašikice soli
• 1 1/2 kašikice cimeta
• 2 jaja
• 1/4 šolje ulja
• 1/2 šolje musa od jabuke (može poslužiti i gusti sok od jabuke, ali onda manje treba)
• 2 šolje brašna
• 1/2 šolje orasa (seckanih ili mljevenih)
• 3 jabuke srednje veličine
• još malo šećera i cimeta

Koristila sam šolju za čaj, a to je nekih 2,5-3 dcl.

Ja sam danas imala domaće jabuke (da ne kažem bio, ali sad se setih kako to kod nas ide - neprskane) pa su manje i stavila sam četiri.

U posudu sipati šećer, sodu bikarbonu, so, cimet, jaja, ulje i mus i izmešati tako da se dobije kompaktna smesa. Zatim dodati šećer i orase i izmešati. Dodati jabuke izrezane na kockice i kašikom promešati.

Sipati smesu u tepsiju (Izmerila sam svoju (Naravno, kupujemo naše.) i rezultat je 34x21cm (Ne znam kako se mere tepsije, ali to je mera onog dela gde ide kolač.).), poravnati lepo (gusto je).
U činiju izmešati kašiku i po šećera (ja sam smeđeg) i kašikicu cimeta i to posuti preko jer se tako dobije hrskava kora.
Peći 25-30 minuta na 180 stepeni. (Prethodno se rerna zagrejala.)

 A kad se ispeklo, hladilo se...

I na kraju, izgledalo ovako.

Prijatno.