Štapići sa semenkama/Crunchy Sticks

Originalan naziv ovog recepta je Integralni štapići, ali meni se više sviđa kad stoje semenke u naslovu.

(Ja obožavam pečene semenke. Ponajviše lan. A suncokret. Bundeva. Mmm.. (Najbolji deo je kad sve završim, izvadim štapiće iz tepsije, a za njima ostane gomilica pečenih semenki. I onda lizneš prst ne bi li se zalepile za njega da možeš što više da ih pokupiš. A na kraju, kad ostane tek nekoliko, onda ih sve loviš po tepsiji. Hehehe... ))

Moglo bi se reći da ih često pravim, ali ne toliko često koliko Mila pravi čokoladne keksiće (njih nisam dugo). Ali volim pečene semenke i jednostavni su, a ukusni.

SASTOJCI

• 500g brašna
• 1,5dl ulja
• 2dl belog vina
• 1 prašak za pecivo
• 150g semenki (U originalnom receptu stoji samo suncokret, susam i lan, ali ja stavim šta ima.)
• so po ukusu (kod mene ide 1,5 kašikica)

Ne znam da slikam ni sebe, a kamoli hranu, ali kupih si danas ruže (Kupim si s vremena na vreme cveće. Ima uvek u marketima. Nekad, dok sam živela kod železničke stanice u Novom Sadu, uvek sam kupovala kod onih bakica na uglu Bulevara i Kralja Petra. Volim te tako spontane buketiće, ubrane u nečijoj bašti. Odišu nekom prisnošću. Znaš da nisu sađeni zarad prodaje, nego ih neko ima da ukrasi baštu ili dvorište. Došlo je vreme da i to mora da se proda, mada ja verujem da te bakice sigurno uberu koji cvet i poklone onome ko svrati kod njih. Onako dobronamerno jer žele da poklone nešto. (Tako to nekada beše. Sećanja.)) pa evo jedne sa njima.

Današnji izbor semenki kod mene je: čija, susam, lan, bundeva i suncokret. (Stoje u starim teglama od krastavaca. I to mi dođe domaćinski.)

Izmerila sam 150 g semenki (Nemojte preterati sa lanom i čija semenkama. Utiču na digestivni trakt.)

Sipati sve sastojke u posudu (Kod mene je to ona u kojoj je bilo brašno.), izmešati i zamesiti kompaktnu masu.

Ja prepolovim masu i pola razvaljam, u receptu stoji da treba podlogu prethodno posuti brašnom, ali ja nisam nikad imala potrebu za tim (Kod mene se nikad nije lepilo, ali ja koristim drvenu podlogu.). 

Testo razvaljati na debljinu koju želite, po meni najbolje od 4-6 mm, mada ja nešto i tanje ostavim jer Aco voli baš hrskave.

Što se oblika tiče, možete uraditi šta želite, štapiće, trouglove, štanglice, krugove, ... Ja isečem trake oko 1,2 cm širine i sečem štapiće dužine male kašike (Tako mi svi budu iste dužine. Parola - snađi se.) i svaki uvijem dva puta (To bude tako negde na sredini neka mustrica na njima.).

A što se količine tiče, imam dve tanke tepsije od štednjaka i gusto ih popunim (Ne narastu oni mnogo pa je dozvoljeno.)

Peku se na 200 stepeni (Naravno, rerna se zagrejala jer ste vi to uradili pre svega.) dok ne porumene. (Ovo je najpametnija stvar u receptima, sami vidite kad je gotovo jer nisu sve rerne iste.)

Moji su bili gotovi kad su porumenili. Neki su i malo tamniji (Što bi se reklo, reš.) jer su tanji, ali to znam ko će pojesti.

Ako ćete da me ispratite do kraja, sipajte čašu vina i uživajte u štapićima. (Ja sam tako napisala ovu priču.)

(Ja imam i jesen na slici. Naime, mi živimo u staroj kući za koju nikako da nađemo vremena jer se treba kompletno renovirati. Bila je funkcionalna i sa osnovnim stvarima kad smo ušli u nju, mi smo dodali još nekih sitnica koje su nam falile (Nismo imali ormara.), ali sve je ostalo kako i je pa tako i ova tapeta na zidu u kuhinji. U početku mi to bilo skroz čudno, kao da smo u prošlosti, ali sad i ne razmišljam o njoj. Ne znam da li će mi faliti kad je ne bude, ali tu će svakako doći neke kockice i police za šolje koje sad ne smem da skupljam, ali tada ću možda i smeti.)

Do sledećeg čitanja...

Rol kragna/Turtleneck

Ne volim ih. Nikad ih nisam ni volela.

Rol kragne.

Sećam se mene i Dragane kao dece, uvek smo zimi nosile neke rolke.

Ne sećam se posle da sam ih ikada više nosila, bar ne od kako svesno i sama biram garderobu.

(Kupila sam letos gomilu neke trikotaže u Novom Sadu. Ne znam šta mi bi, odavno već trikotažu nisam šila. Nemam odgovarajuću mašinu, što sam shvatila pre par meseci pokušavajući pantalone od pamučnog žerseja šiti. Završila sam ja njih, čak ih i rado nosim, ali sva ta gnjavaža sa rubovima, šivenje sa papirom, ... Namučim se i svaki put kažem sebi da nema više, ali uvek i prevarim samu sebe.)

Ova rol kragna mi se svidela. (I sad se ja stidim zbog svega gore napisanog.)

Nedavno sam u prodavnici materijala ovde u selu našla lepu traku.

Cveće je na njoj, vesele boje. Crvena, žuta, plava, zelena i bela, i to jake.

Baš se lepo uklopila u moju kragnu, a tako je bilo i zamišljeno. (Ivice trake su namerno ostale neobrađene. Nekako mi to išlo uz trikotažu, nije suviše ozbiljno.)

Bilo je i za očekivati da ću šiti haljinu. Zima i leto su moji meseci za haljine.

Obična haljina, ali kroj je pomalo neobičan iako se možda i ne primeti mnogo. Ravan je u celoj dužini, rukavi samo našiveni... Jedini detalj je rol kragna, ona koju ne volim, ali ova mi se svidela.

Sad kad gledam ove slike, sve mi je nekako retro.

Kao da ima neki duh starog vremena. 

Na kraju sam odlučila da sašijem i pojas. Imala sam viška jednu kopču za kaiš, trake i malo kože (Kopčanje je na slikama na leđima pa se i ne vidi.) i rezultat nije loše ispao.

Jedan detalj baš može da promeni sve. 

I opet me na neka stara vremena podseća haljina i ne mogu da se setim koja.

Možda je ipak naslov trebao da bude Retro...

Jednostavna, široka, šarena suknja/Simple, wide, colorful skirt

Jednostavna, široka, šarena suknja. Hm.

Jednostavna, ali nije najjednostavnija (Bila bi da nisam stavila rajsfešlus, već gumu.). Rekoh već, volim jednostavne stvari, a neki dezeni ih baš zahtevaju.

Široka je jer mi je materijal bio lep pa mi bilo žao da išta bacim (Desi mi se i to.). Širi me to široko, ali dopustim si neretko i drugačije kombinacije (Sve je u očima pa onda i u glavi.). 

Materijal sam odavno kupila. Kod mene je, čini mi se, već par godina. Volim šareno, zato sam ga i kupila, da budem iskrena. Kvalitet je upitan, ali neće se gužvati, što je svakako bitno. Postavu sam isekla, sredila za šivenje i odustala od nje. Bilo bi previše materijala na struku i bokovima, ali to bi onda bila i neka druga suknja.

Što se modela tiče, ja sam poželela da je suknja malo duža, ali imala sam samo toliko materijala koliko je duga sada suknja. (Nekad baš ne mogu sve želje da si ispunim pa se pomirim.)

Mene materijal asocira na Alisu u zemlji čuda (!?)

Kockice, krugovi i mnoštvo boja - idealan šareni materijal.

(A boje su tako moje, baš sve koje volim.)

Šarena suknja je laka za kombinovanje, neki jednobojni gornji deo ili ko se usudi, može i nešto šareno (Puštam maštu da radi šta hoće, a to je svašta.), ali (po mom mišljenju) može da ostavi jak utisak.

Ja obožavam čizme pa sam ih danas iskoristila. Obožavam smeđe čizme pa je meni ovaj period godine prava radost. Suknje, haljine i čizme - idealno. Ali to ne znači da suknju neću nositi i sa nečim drugim.

Za danas sam izabrala tri kombinacije, iako sam imala bar deset koje bi bile dobre.

Prva kombinacija je suknja sa običnom belom majcom i džemperom (Njega sam šila pre mesec dana. Nose se takvi modeli, a meni se svideo pa sam ga sklapala iz par krojeva.). Tu bi ja još možda dodala neki šal, ali manji da ne bude pretrpano.

Druga kombinacija kod mene je suknja sa teksas košuljom koji imam već duže, ali ne znam da li sam je jednom obukla. Košulja ima detalj na kragni pa su neke male minđuše dovoljne.

A za treću kombinaciju sam izabrala roze džemper (Kupila sam ga pre neki dan kontajući da mi treba i drugih boja (Nisam ljubitelj roze.). Naravno, uzela sam plavi na bele tufne da umirim savest.) i ravne čizmice koje najradije nosim.

Naravno, moramo i da se kitimo.

Nakit je uvek dobrodošao. Ja volim minđuše. I sat. A počinjem (od sledeće nedelje) i prstenje da nosim (Smanjićemo onaj bitni veliki.). 

A marame... One uvek kod mene mogu.

Moj (modni sam htela da budu, ali sam se prevarila) detalj su od pre par meseci i naočare. 

Za ova slikanja, ja se ne šminkam. (To je zbog raspoloživog vremena koje koristim na drugi način. Izvinjavam se.)

Inače, stavim maskaru, sjaj ili labelo, neke posebne prilike sve ostalo. A nekada (sad već davno) sam se mnogo više šminkala.

Ja to tako danas. 

Nadam se da vam se svidelo...

(Omiljeni) kolač sa jabukama/Apple cake

Kao što naslov kaže, omiljeni. S vremena na vreme ga napravim, a nisam već dugo. 

Volim ovaj kolač jer je baš jednostavan. Naime, videla sam recept u emisiji jednog poznatog kuvara i onda se namučila tražeći ga na internetu. Našla i u mojoj kuvarskoj beležnici stoji među svetlim tačkama. 

Moja mama od letos ima baštu (Garten), tj. ovde postoje udruženja vrtova. Ograđeno zemljište sa jednim ili više ulaza, sa zajedničkim prostorijama, gde se nalaze ograđene manje parcele koje se najme od grada ili glavnog odbora tog udruženja. Određena pravila ponašanja i postupanja sa zemljištem  postoje (površina plastenika je ograničena, deo pod travom, deo pod voćem, obradivi deo, ... ). U subotu (Konačno smo našli vremena, iako je to trebalo ranije obaviti.) smo išli da oberemo jabuke, ali smo zakasnili (Posle doručka nedeljom odigramo  partiju Yamb-a.). Mama je obrala, a mi smo naišli kad su zaključavali i pošli kući.

Kolač je jednostavan jer vam treba mikser, ne muti se mnogo, samo malo metlicom, a sve se meri šoljama.

SASTOJCI

• 1 šolja šećera
• 1/2 šolje smeđeg šećera 
• 1 kašikica sode bikarbone
• 1/2 kašikice soli
• 1 1/2 kašikice cimeta
• 2 jaja
• 1/4 šolje ulja
• 1/2 šolje musa od jabuke (može poslužiti i gusti sok od jabuke, ali onda manje treba)
• 2 šolje brašna
• 1/2 šolje orasa (seckanih ili mljevenih)
• 3 jabuke srednje veličine
• još malo šećera i cimeta

Koristila sam šolju za čaj, a to je nekih 2,5-3 dcl.

Ja sam danas imala domaće jabuke (da ne kažem bio, ali sad se setih kako to kod nas ide - neprskane) pa su manje i stavila sam četiri.

U posudu sipati šećer, sodu bikarbonu, so, cimet, jaja, ulje i mus i izmešati tako da se dobije kompaktna smesa. Zatim dodati šećer i orase i izmešati. Dodati jabuke izrezane na kockice i kašikom promešati.

Sipati smesu u tepsiju (Izmerila sam svoju (Naravno, kupujemo naše.) i rezultat je 34x21cm (Ne znam kako se mere tepsije, ali to je mera onog dela gde ide kolač.).), poravnati lepo (gusto je).
U činiju izmešati kašiku i po šećera (ja sam smeđeg) i kašikicu cimeta i to posuti preko jer se tako dobije hrskava kora.
Peći 25-30 minuta na 180 stepeni. (Prethodno se rerna zagrejala.)

 A kad se ispeklo, hladilo se...

I na kraju, izgledalo ovako.

Prijatno.