Haljina za jesen/Fall dress

Jesenja haljina... Ja obožavam haljine, uvek, svuda, ... Razne...
Boje su bas jesenje... Boja vina i boja lišća... A i vino volim... Uz ovo ide crno, a i uz jesen... A tek što šuškanje lišća volim... (I uvek me to vrati u detinjstvo. Preko puta naše zgrade bio je park. Pamtim kako smo trčali po opalom lišću, pamtim čak i zvuk. I onda namerno da se što jače čuje. To je moja najlepša jesen, opalo lišće u parku preko puta.)

Materijal sam kupila ovog avgusta u Novom Sadu. Bio mi je lep i namenjen je i bio za jesen. Malo sam se namučila dok sam ga sekla, šivala. Čvrst je, a nekako beži. I teži je, ali drži formu. A ne gužva se mnogo, tek malo.
Počela sam još u avgustu da šijem haljinu, računajući da imam nešto toplije za onu svadbu što smo išli početkom septembra, a tek sad je gotova.

A kroj... Pa dugo već htedoh da ga šijem. 

Ja sam zadovoljna. (Definitivno nemam talenta za poziranje, ali od 100 slika izabrah dosta.)

 Eh da, stavila sam džepove. Mada sam mogla i bez njih jer je i kroj i materijal interesantan pa mi se nešto sad čini da su tu višak.

A u krupnom planu...

I donji deo je jako dobar.

I na kraju ja...

A da ne zaboravim... Neki dan sam uzela par komada minđuša u boji zlata. (Konstatovala sam da mi treba i sat u boji zlata i naglas prokomentarisala pa je moj dragi rekao da onda zlatnim burmama ništa ne fali. A ja kao malo dete: E onda neću ni zlatni sat. (Neću zlatne burme, moja će biti bilo šta, ali u srebrnoj boji.))

Zlato baš ide uz jesen i ove boje. 

Danas skoro da sam i zadovoljna slikama.

Fora je da ja to sve obavim sama. Stavim kameru na stativ, stavim da sama škljoca par puta i tako par puta, i gotovo... 

Do sledećeg čitanja...