Haljina za jesen/Fall dress

Jesenja haljina... Ja obožavam haljine, uvek, svuda, ... Razne...
Boje su bas jesenje... Boja vina i boja lišća... A i vino volim... Uz ovo ide crno, a i uz jesen... A tek što šuškanje lišća volim... (I uvek me to vrati u detinjstvo. Preko puta naše zgrade bio je park. Pamtim kako smo trčali po opalom lišću, pamtim čak i zvuk. I onda namerno da se što jače čuje. To je moja najlepša jesen, opalo lišće u parku preko puta.)

Materijal sam kupila ovog avgusta u Novom Sadu. Bio mi je lep i namenjen je i bio za jesen. Malo sam se namučila dok sam ga sekla, šivala. Čvrst je, a nekako beži. I teži je, ali drži formu. A ne gužva se mnogo, tek malo.
Počela sam još u avgustu da šijem haljinu, računajući da imam nešto toplije za onu svadbu što smo išli početkom septembra, a tek sad je gotova.

A kroj... Pa dugo već htedoh da ga šijem. 

Ja sam zadovoljna. (Definitivno nemam talenta za poziranje, ali od 100 slika izabrah dosta.)

 Eh da, stavila sam džepove. Mada sam mogla i bez njih jer je i kroj i materijal interesantan pa mi se nešto sad čini da su tu višak.

A u krupnom planu...

I donji deo je jako dobar.

I na kraju ja...

A da ne zaboravim... Neki dan sam uzela par komada minđuša u boji zlata. (Konstatovala sam da mi treba i sat u boji zlata i naglas prokomentarisala pa je moj dragi rekao da onda zlatnim burmama ništa ne fali. A ja kao malo dete: E onda neću ni zlatni sat. (Neću zlatne burme, moja će biti bilo šta, ali u srebrnoj boji.))

Zlato baš ide uz jesen i ove boje. 

Danas skoro da sam i zadovoljna slikama.

Fora je da ja to sve obavim sama. Stavim kameru na stativ, stavim da sama škljoca par puta i tako par puta, i gotovo... 

Do sledećeg čitanja...

Dugmad ili ne!?

Priča o plavoj jaknici je trebala prvo da se zove jakna sa slike.
Naime, videla sam na internet stranici jednog brenda jaknicu i baš, baš mi se svidela. (Desi mi se i to da šijem nešto što sam videla.)
Našla sam materijal prošli put (ili pretprošli) u Novom Sadu (U materijalima na kilogram sam se baš ispričala sa ženom koja prodaje. Materijal je imao neke fleke na dva, tri mesta pa sam ga dobila još i neki popust. ), u boji koja se meni sviđa i koju znam da cu nositi. Iskojila, počela da šijem, i to je tako stajalo... Do juče...

Jakna na onoj slici (ubaciću je na kraju da niko ne zna) je imala džepove. Ja sam svoje iskrojila, probala, materijal je predebeo da bi se rubovi lepo odradili. I odustala.)

Druga stvar (Bitna jer je po njoj naslov priče.), dugmad.

(To su mi uvek goleme muke, pa biram, pa šaljem slike prijateljicama, pa većamo, pa opet ne znam šta ću...)

U ovom slučaju imala sam bele, drvene, neke svetlo krem i još se presijavaju i drikere. Ništa nije išlo kako treba i onda Jela reše bolje je bez i ostade jaknica bez dugmadi.

Nije loše ispalo!?

 E da... Od pre par meseci moram da nosim naočare (Strašna beše činjenica da ne vidim više k'o soko, ali nešto ide i sa godinama.) pa sam prilagođavala frizuru. Što bi moj brat rekao, 'dja mi se.

Poslužiće mi još ovaj zid. (Čekala sam da prestane kišica i da se malkice osuši sve. Ionako sam prehlađena pa mi se baš mrzlo nije.)

A da, za kraj, slika.

Čekam komentare...

Pita od šljiva

(Ja mislim da je jednostavno, ali možda ipak nešto srednje.)

Upozorenje: Ovo nije blog o kuvanju pa ništa nije savršeno. (Ja se, inače, uvek oduševim kad mi recept dobro ispadne, a neka izgleda kako hoće. Samo da je ukusno.)

Kupila sam juče na Herbstmarkt-u (Mi smo najveći kraljevi što se padeža tiče. Nemci to ništa puno ne menjaju.) 1 kg BIO šljiva (To su one koje niko ne dira dok ne budu šljive da se mogu brati. Ovde mnogo ljudi obraćaju pažnju na to jer je sve skoro veštačko.) od jednog simpatičnog dekice (Treba da odem po još 10 kg za pekmez. Kakva bi ja balkanska domaćica bila bez domaćeg pekmeza od šljiva!? Pa makar i u belom svetu.). (Počeo dekica nama da objašnjava o šljivama, kao to su prave, sorta, ... Na to smo mi samo rekli da smo iz bivše Jugoslavije, kod nas je svaka kuća nekada imala šljivik (Bar moj deda je.) i zalihu šljivovice (Sinonim za bivšu Jugoslaviju gde god da krenete.). A pekmeza, obavezno. moj sinonim na detinjstvo.) Svakako sam ih namenila za ovu pitu sa šljivama. Jednostavna je, relativno brzo se pravi.

Ja volim da kuvam, ali često volim brze i jednostavne stvari. (Nije da nešto komplikovanije ne pravim, već mi uvek manjak vremena.) (Reče neko nekada da od mene neće biti predobre domaćice, ali potrudim se. Kao što rekoh već, samo da je ukusno.)

Ovo je neka varijanta nemačkog Zwetschkenkuchen mit Streusel ( Kolač sa šljivama sa nečim što ide preko za posuti i to u mrvicama. Ovaj Streusel se baš ne može lepo prevesti.) 

Recept glasi ovako:

TESTO 

• 150g butera
• 1 jaje
• 300g brašna
• 1/2 praška za pecivo
• prstohvat soli
• korica limuna (narendana)

NADEV

• 1kg zrelih šljiva
• 2 kašike šećera
• 1 vanilin šećer

MRVICE ZA POSIPANJE

• 50g butera
• 90g brašna
• 50g šečera

Od sastojaka za testo sam umesila podlogu (Kod mene nema limuna jer Aco ne voli.) i ostavila da odstoji sat vremena u frižideru. 

Šljive sam očistila i isekla na četvrtine. (U original receptu piše na pola pa se ređaju na podlogu, a ja ih ovako samo istresem.) (To naravno, može dok čekate testo, a ja ne znam zašto sam danas pre!?) 

Kada sam izvadila testo iz frižidera, pomešala sam šljive sa šećerom (može i više ako su šljive baš kisele, mada ja volim kad malo kisi) (Ako ređate šljive, samo ih pospite šećerom na kraju.).

Razvaljala sam testo, stavila u tepsiju (Moja je domaće proizvodnje (Odeš na odor i vraćaš se sa tepsijama, šerpama i džezvama.), prečnika 26cm, ali može komotno i 28cm.)

Na podlogu sam sipala šljive i umesila smesu za mrvice. Smesu obično izrendam iako bi inače trebalo da je trljate između prstiju ne bi li bile mrvice, ali meni je to sporo (!?).

I sve je spremno za pečenje. Naravno, rernu sam zagrejala. (A to zaboravih napisati. Mada prva stvar u receptima je: Uključite rernu na ... )

Pekla sam na 200 C oko 40 minuta.

A onda se hladilo.

Prvo parče je...

... za slikanje. 

A drugo je moje, na omiljenom crvenom tanjiru. (Pojela sam ja i prvo. Pstttt... )

(Tanjiri su me oduševili kad sam ih videla. Bili su na komad pa imamo po četiri plava, zelena i crvena. Baš za desert.)

Prijatno... (Slike su namerno od manje ka većoj.)

Da ne zaboravim, ja ovu pitu pravim i sa jabukama (U njih stavim malo cimeta.) ili breskvama.

Herbstmarkt

Ili na našem, jesenji vašar.

Padala je jutros kiša, posle samo sipila, a onda i sunce zasijalo. Lep dan, mada prohladan. Ljudi su uglavnom u kaputima, debljim jesenjim jaknama... Stigla je jesen! Sezona kiša i opalog lišća. (Svako godišnje doba ima svoje čari.) 

Na glavnom trgu, ovde kod nas u selu, danas je vašar. Par tezgi sa znacima jeseni... Cveće, bundeve, jabuke, povrće, sadnice, med, ...  Prava pravcata jesen. Mada, očekivala sam mnogo više, ali bilo je baš posećeno.

Trg je pun. Neki su došli samo da prošetaju, sreli poznanike, zapričali se. Drugi da vide šta se dešava, a neki treći vole sve to... (Ja ne volim gužvu pa sam brzo pobegla.)