Početak

Eh da, početak. 
Kaže ona narodna, svaki početak je težak.
Istina, ovo je treći put da sam razmišljala o pisanju bloga i nikad brže odlučila i nikad brže krenula u akciju. Prva dva puta sam htela i da šijem na veliko ili na malo, u biti za druge iliti prodaju, pa je to bio i osnovni razlog za pokretanje bloga, ali sada imam malo više slobodnog vremena i pišem za svoju dušu. (Puna sam danas tih narodskih umotvorina.)

Blog...
Blog je o mom šivenju. I verovatno da cu ubaciti još koješta (neki gradic, jelo, žurku, ...) da ne bude sve baš suvoparno, ali šivenje je glavno. Kao što rekoh, imam viška slobodnog vremena, a od nedavno i odgovarajući prostor za šivenje, a to bas volim pa eto... 
Blog je i o mom ormaru. Kao pravo žensko kupujem, kupujem i kupujem. Iako sam baš smanjila kupovine, svakako imam dosta toga. Muškarci bi rekli previše, ali ja opet nemam nikad šta da obučem. Uvek nešto fali. 

Volim da šijem. Omiljeni hobi (Kako kažemo hobi na srpskom ili hrvatskom? Slobodna aktivnost!? (Pokušavam da pišem na "našem", tako da, izvinite.))
Šijem već nešto više od 15 godina. Daleke 2000. godine, moja poslednja maturska nedelja u Gimnaziji, ubedila sam mamu da me nauči da šijem. Šile smo nas dve tada jedne smeđe pantalone koje sam nosila poslednji dan škole sa krem majcom i smeđim platformama na cvetiće (Svi su me za te platforme pitali, a ja ih kupila na pijaci za neke smešne pare. Obožavala sam ih, iako sam ih par puta morala lepiti.), a posle toga i matursku haljinu. Inace, moja  mama je sve  skoro ručne radove radila tako da smo sestra i ja još kao male vezle goblene, štrikale, šile, heklale... 
Kao i većina, i ja sam počela sa barbikama...