11. decembar
Danas je nedelja.
(Ne volim nedelje. Nekako su previse mirne, kao da vreme stane jednom nedeljno nedeljom. (I praznikom je tako.) Nema one gomile saobraćaja, ljudi, otvorenih prodavnica, dece koja idu u školu. Sve je nekako suviše mirno za moj ukus. A to ne volim. Ne volim kad vreme stane, a sa druge strane, ne volim što mi vreme prolete. (Već je sredina decembra 2016. godine.))
Bili smo u šumi.
Volim kad nedeljom odemo do šume, sat do dva prošetamo (Planinarske cipele, uzbrdo, nizbrdo, nekad i zalutamo pa tražimo put pa okolo naokolo.).
Ide zima pa ređe to radimo, a inače, mislim da smo obišli sve šume u okolini, a ovu, današnju, više puta.
Süchtelner Höhen je malo uzvišenje 2-3 km udaljeno od nas. Manja šuma između tri mesta sa uređenim stazama za šetnju.
Danas nešto pre podne ljudi su šetali, neki sami, neki sa štapovima za planinarenje, većina sa psima. Bilo ih je podosta.
Psi su razigrano trčkarali po opalom lišću na bregićima i udolinama.
Dve prijateljice su se ispričale.
Tata, mama i sin su trčali laganim ritomom.
Nedeljni odmor, razonoda.
Lišće je suvo i većinom opalo.
Šuška pod nogama, pod naletom vetra.
Padala je juče kiša pa je i mokro.
Ponešto se i zeleni. Korov, mahovina ...
Miriše vazduh danas na šumu u jesen. Jesen je i sve se menja, goli pre zime.
Miris borova i trulog lišća se pomešao.
Miriše na svežinu.
Ptičice imaju kućice, divlje svinje svoj deo, jelen, srna i lane svoj ...
A suncu se nikako nije dalo da promoli nos koz drveće. Bilo je tu, pa nije, pa opet je...
Grane su plesale po oblacima i plavom nebu. Neka njima poznata melodije, izvijale su se, kikotale, sudarale. Srećne, nasmejane, razigrane... Ups, to samo ja tako zamišljam.
Duvao je vetar, ali one su gole po vetru i hladnoći, a obučene lišćem kad je toplo. Možda se onda baš vole nakititi, da budu što lepše.
Umirila me ova priča o šumi. Valjda jer je nedelja.
No comments:
Post a Comment