Stara i nova haljina u jednoj...
Stara jer sam je šila pre koju godinu. Tada sam je poklonila sestri.
Materijal mi je bio predivan. Ja volim šareno, volim i interesantne dezene, volim svašta nešto tako interesantno.
I onda je tako ta haljina bila tih par godina kod moje sestre (Mada mislim da mi ju je već jednom vratila pa se predomislila.) i sad ona već treći put pravi spremanje u svom ormaru (Dobila sam džempera, dukseva, majci.) pa sam je dobila nazad i sad je nova u mom ormaru.
Haljina ima interesantan izrez oko vrata. Malo je nabrano, malo se veže, malo ima kragnu, malo je otkriveno, malo nije...
Bio mi tada izrez interesantan, a i sad je pa sam se baš obradovala (vraćenoj) haljini.
Ponekad mi se desi kad vidim svoje stvare stvari da budem baš ponosna kako sam ih uradila (pogotovo košulje), a pogotovo kad vidim svoje stvari kod nekoga drugog. (Nekad i ne prepoznam šta sam šila. Letos me prijateljica ubeđivala da sam ja šila jednu njenu majcu pa sam se posle dosta njenog ubeđivanja setila da jesam, a druga prijateljica mi pre mesec, dva pokazala jednu košulju, ali ja se još ne setih koja je.)
Sa osmehom završavam ovu priču. (Lepa mi haljina.)
Hvala D.
No comments:
Post a Comment