Pita od šljiva

(Ja mislim da je jednostavno, ali možda ipak nešto srednje.)

Upozorenje: Ovo nije blog o kuvanju pa ništa nije savršeno. (Ja se, inače, uvek oduševim kad mi recept dobro ispadne, a neka izgleda kako hoće. Samo da je ukusno.)

Kupila sam juče na Herbstmarkt-u (Mi smo najveći kraljevi što se padeža tiče. Nemci to ništa puno ne menjaju.) 1 kg BIO šljiva (To su one koje niko ne dira dok ne budu šljive da se mogu brati. Ovde mnogo ljudi obraćaju pažnju na to jer je sve skoro veštačko.) od jednog simpatičnog dekice (Treba da odem po još 10 kg za pekmez. Kakva bi ja balkanska domaćica bila bez domaćeg pekmeza od šljiva!? Pa makar i u belom svetu.). (Počeo dekica nama da objašnjava o šljivama, kao to su prave, sorta, ... Na to smo mi samo rekli da smo iz bivše Jugoslavije, kod nas je svaka kuća nekada imala šljivik (Bar moj deda je.) i zalihu šljivovice (Sinonim za bivšu Jugoslaviju gde god da krenete.). A pekmeza, obavezno. moj sinonim na detinjstvo.) Svakako sam ih namenila za ovu pitu sa šljivama. Jednostavna je, relativno brzo se pravi.

Ja volim da kuvam, ali često volim brze i jednostavne stvari. (Nije da nešto komplikovanije ne pravim, već mi uvek manjak vremena.) (Reče neko nekada da od mene neće biti predobre domaćice, ali potrudim se. Kao što rekoh već, samo da je ukusno.)

Ovo je neka varijanta nemačkog Zwetschkenkuchen mit Streusel ( Kolač sa šljivama sa nečim što ide preko za posuti i to u mrvicama. Ovaj Streusel se baš ne može lepo prevesti.) 

Recept glasi ovako:

TESTO 

• 150g butera
• 1 jaje
• 300g brašna
• 1/2 praška za pecivo
• prstohvat soli
• korica limuna (narendana)

NADEV

• 1kg zrelih šljiva
• 2 kašike šećera
• 1 vanilin šećer

MRVICE ZA POSIPANJE

• 50g butera
• 90g brašna
• 50g šečera

Od sastojaka za testo sam umesila podlogu (Kod mene nema limuna jer Aco ne voli.) i ostavila da odstoji sat vremena u frižideru. 

Šljive sam očistila i isekla na četvrtine. (U original receptu piše na pola pa se ređaju na podlogu, a ja ih ovako samo istresem.) (To naravno, može dok čekate testo, a ja ne znam zašto sam danas pre!?) 

Kada sam izvadila testo iz frižidera, pomešala sam šljive sa šećerom (može i više ako su šljive baš kisele, mada ja volim kad malo kisi) (Ako ređate šljive, samo ih pospite šećerom na kraju.).

Razvaljala sam testo, stavila u tepsiju (Moja je domaće proizvodnje (Odeš na odor i vraćaš se sa tepsijama, šerpama i džezvama.), prečnika 26cm, ali može komotno i 28cm.)

Na podlogu sam sipala šljive i umesila smesu za mrvice. Smesu obično izrendam iako bi inače trebalo da je trljate između prstiju ne bi li bile mrvice, ali meni je to sporo (!?).

I sve je spremno za pečenje. Naravno, rernu sam zagrejala. (A to zaboravih napisati. Mada prva stvar u receptima je: Uključite rernu na ... )

Pekla sam na 200 C oko 40 minuta.

A onda se hladilo.

Prvo parče je...

... za slikanje. 

A drugo je moje, na omiljenom crvenom tanjiru. (Pojela sam ja i prvo. Pstttt... )

(Tanjiri su me oduševili kad sam ih videla. Bili su na komad pa imamo po četiri plava, zelena i crvena. Baš za desert.)

Prijatno... (Slike su namerno od manje ka većoj.)

Da ne zaboravim, ja ovu pitu pravim i sa jabukama (U njih stavim malo cimeta.) ili breskvama.